Pitanje
Eselamu alejkum, šejh. Pročitao sam jednu od vaših fetvi po pitanju vladanja sa zakonom mimo onoga što je Allah objavio. U tom pitanju sam pročitao da imaju dvije vrste nesuđenja po onome što je Allah objavio od čega jedno veliki a drugo mali kufr. U toj fetvi sam pročitao da je prva vrsta kufra propisivanje zakona koja dozvoljava ono što je Allah zabranio ili zabranjivanje dozvoljenog, ili zadovoljstvo time ili obavezivanje ljudi ovim zakonima. Pokazao sam ovu fetvu svom prijatelju koji je rekao da se ne slaže sa tekstom vaše fetve i da je to pogrešno. Dalje je nastavio da objašnjava da ukoliko osoba ne sudi i ne vlada sa onime što je Allah objavio ili ako propisuje zakone i obavezuje ljude njima da je to mali kufr (kufr dune kufr). On je rekao da to postaje veliki kufr (Kufr ekber) kada vladar/sudija učini istihlal (tj. smatra dozvoljenim). Takođe je rekao da su šejh Ibn Baz, Ibn Usejmin i El-Fevzan smatrali nevladanje šerijatom malim kufrom (i da to postaje veliki kufr tek kada se smatra dozvoljenim/istihlal).
Tako, molim vas da li možete da navedete neke dokaze zašto ste spomenuli u jednoj od vaših fetvi da je prva vrsta kufra (veliki kufr) kada neko propisuje zakon kojim dozvoljava ono što je Allah zabranio ili zabranjuje šta je On dozvolio, ili zadovoljstvo takvim zakonima, potvrđivanje njih i obavezivanje ljudi njime. Da vas Allah nagradi.
Odgovor
Sva zahvala pripada Allahu, Gospodaru svih svjetova. Svjedočim da nema drugog boga mimo Allaha i da je Muhamed sallallahu 'alejhi ve sellem njegov rob i poslanik.
Nema razilaženja među učenjacima u pogledu toga da nije dozvoljeno suditi nečim mimo onog što je Allah objavio i da se to kreće između velikog i malog kufra. Učenjaci navode da je veliki kufr da se propisuje ljudima opšti zakon sa kojim se oni obavezuju (a koji nije od Šerijata).
Šejh Ibn Usejmin rahimehullahr u Medžmu’-ul-fetava (referenca 1.) spominje: ”Da li ima razlike u posebnim slučajevima kada neko presudi po nečemu mimo Allahove objave i slučaja koji spada u opšte propisivanje zakona?”
Odgovor: ”Da, ima razlike. Stvari koje spadaju u opšte propisivanje zakona ne potpadaju pod ovu podjelu nego su uvijek od prve vrste to jeste od kufra koji izvodi čovjeka izvan okvira islama. Ovo je radi toga što propisivač propisuje ono što je u suprotnosti sa islamom vjerujući da je to bolje od islama i korisnije ljudima kao što smo ranije naveli.” Također je rekao:
”Što se tiče onoga koji je propisao te zakone a zna za Allahove propise i zna da je to u suprotnosti s njima, takav je zamijenio Šerijat tim zakonima i zbog toga je nevjernik. On nije izabrao ove zakone umjesto Allahovog Šerijata osim zato što misli da su takvi zakoni bolji za ljude u njegovoj zemlji od Allahovog zakona.”
Također je rekao: ”Onaj ko ne sudi sa onim što je Allah objavio iz nemara prema Allahovoj objavi ili iz zadovoljstva prema tome ili zbog toga što smatra da je to bolje ili korisnije za ljude, takav je nevjernik. To je kufr koji čovjeka izvodi iz islama. Od njih su ljudi koji propisuju zakone koje učine metodologijom ljudima koju trebaju slijediti i po kojoj se trebaju povoditi. A nisu ove zakone stavili na mjesto Allahovog zakona osim zato što ih smatraju boljim i korisnijim za ljude. Poznato je zdravom razumu i ljudskoj fitri da osoba neće odabrati jednu metodologiju, a ostaviti drugu osim zato što vjeruje da je ta superiornija naspram one koju je odbacio i da vjeruje da ono odbačeno ima nedostatke.”
Šejh Muhamed ibn Ibrahim rahimehullah je rekao: ”Što se tiče onog što se opisuje kao mali kufr (‘kufr dune kufr’) pri suđenju nečim mimo Allahovog zakona vjerujući da je Allahov šerijat istinit i priznavajući nepokornost, to je nešto što se desi jednom ili neplanirano. A što se tiče onih koji pripisuju zakone i obavezuju druge njima to je kufr (veliki) makar priznavali grešku i smatrali Allahov zakon boljim i pravednijim. Tako onaj koji potvrđuje te zakone, ko ih smatra boljim od šerijata i onaj ko ih učini referencom (ono na šta se vraća pri suđenju) učinio kufr koji ga izvodi iz okvira islama.”
Šejh Salih El-Fevzan je rekao: ”Suđenje nečim mimo Allahovog zakona je kufr koji može biti veliki kufr koji izvodi čovjeka izvan islama i može biti mali kufr koji ga ne izvodi iz islama. Ovo se vezuje za stanje vladara. Ako smatra da suđenje Allahovim zakonom nije obavezno, ili da ima izbora, ili ako podcjenjuje Allahov zakon ili vjeruje da je sekularni zakon bolji ili jednak Allahovom zakonu, ili da Allahov zakon nije prikladan za neko vrijeme, ili ako želi zadovoljiti nevjernike i licemjere nesuđenjem po Allahovom zakonu sve je ovo veliki kufr. Dok ako je svjestan obaveze suđenja Allahovim zakonom i zna koja je presuda obavezna u nekoj prilici ali tako ne presudi, a svjestan je da zaslužuje kaznu onda je takav griješnik i kafir malim kufrom. A ukoliko nije bio upoznat sa Allahovim propisom u nekoj stvari ali se potrudio i uložio napor da sazna, pa zatim pogriješio, taav će biti nagrađen za svoj idžtihad a njegova greška će biti oproštena. Ovo se sve tiče posebnih slučajeva. što se tiče uopštenog propisivanja zakona i presuda to je druga stvar…zatim šejh navodi govor Ibn Tejmije i fetvu šejha Ibrahima koju smo citirali iznad i zatim kaže: ”Tako da je on (Šejh Ibrahim rahimehullah) napravio razliku između pojedinačne presude koja se ne ponavlja i opšteg zakona na kojeg se vraća pri svim ili nekim presudama, zatim potvrđuje da je ovo kufr koji izvodi čovjeka iz vjere u potpunosti. Razlog tome je da zamjena šerijatskog zakona sekularnim neminovno ukazuje da takva osoba taj zakon smatra boljim i korisnijim od šerijatskog, a nema sumnje da je to veliki kufr koji čovjeka izvodi van okvira islama i da to negira njegov tevhid (monoteizam).”
Eš-Šenkiti rahimehullah kaže u komentaru ajeta:
قُلِ ٱللَّهُ أَعْلَمُ بِمَا لَبِثُوا۟ ۖ لَهُۥ غَيْبُ ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلْأَرْضِ ۖ أَبْصِرْ بِهِۦ وَأَسْمِعْ ۚ مَا لَهُم مِّن دُونِهِۦ مِن وَلِىٍّ وَلَا يُشْرِكُ فِى حُكْمِهِۦٓ أَحَدًا ٢٦
26 Reci: "Allah najbolje zna koliko su ostali; tajne nebesa i Zemlje jedino On zna. Kako On sve vidi, kako On sve čuje! Oni nemaju drugog zaštitnika osim Njega, a On ne uzima nikoga u odlukama Svojim kao ortaka."
Al-Kahf, 26
Nakon navođenja dokaza da propisivanje zakona pripada samo Allahu kaže: ”Iz Allahove objave koju smo citirali postaje jasno svima da su oni koji slijede ljudski izmišljene zakone, objavljene im od šejtana preko usana njegovih sljedbenika, koji su u suprotnosti sa onim što je Allah objavio preko Svoga poslanika sallallahu 'alejhi ve sellem bez sumnje nevjernici i mnogobošci. Ovo je jasno svima osim onima koje je Allah zaslijepio naspram svjetla objave i ostavio ih da lutaju.”
Što se tiče drugih detalja oko izjava učenjaka koji su spomenuli raziku između opšteg propisivanja i i pojedinačnog presuđivanja možete se vratiti na knjigu ”El-Hukmu bi gajri ma enzele Allahu; Ahvaluhu ve ahkamuhu” (referenca 2.) (Suđenje nečim mimo onoga što je Allah objavio, stanja i propisi) od autora Dr. Abdurahmana El-Mahmuda, poglavlje ”Suđenje koje je nasuprot Allahovom šerijatu” strana 172.
A Allah najbolje zna.
Preuzeto sa: https://istina.ba/da-li-je-nesudjenje-serijatom-veliki-ili-mali-kufr/
reference:
1.مَجْمُوع الفَتَاوى 2/144
2. Link do knjige: https://ia800201.us.archive.org/26/items/waq43653/43653.pdf
No comments:
Post a Comment