Šta znači ''provesti Lejletul-Kadr'' u namazu?

Tokom zadnjih 10 noći stalno nas napominju na hadise:

"‏ مَنْ قَامَهُ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ''
“Ko provede Lejletul-kadr u namazu/kijamu vjerujući i očekujući nagradu, bit će mu oprošteni prethodni grijesi.” (Buhari i Muslim)

Ali šta tačno znači provesti lejletul kadr u namazu?
Da li sam obavezan provesti cijelu noć u namazu?

Ibn Redžeb rahimehullah je rekao u Leta'iful Me'arif:

" ونقل بعض أصحابهم عن ابن عباس أن إحياءها يحصل بأن يصلي العشاء في جماعة ويعزم على أن يصلي الصبح في جماعة وقال مالك في الموطأ بلغني أن ابن المسيب قال: من شهد ليلة القدر ـ يعني في جماعة ـ فقد أخذ بحظه منها وكذا قال الشافعي في القديم: من شهد العشاء والصبح ليلة القدر فقد أخذ بحظه منها " .

“Prenosi se da je Ibn Abbas radiallahu anhu rekao:
''Provođenje noći u kijamu je kada neko klanja jaciju u džematu i ima nijet da dođe i na sabah u džemat''
Imam Malik rahimehullah je rekao u Muvetti:
''Prenešeno mi je da je Ibn Musejjib rekao: Ko posvjedoči Lejletul Kadr - tj namazom u džematu - takav ima udio u njoj.''
Ovo je jedno od mišljenja i imama Šafije rahimehullah kada je rekao: ''Ko klanja jaciju i sabah u džematu takav je uzeo od nje.''

Ali Hammuda El-Filestini je rekao: ''Ako si u stanju da klanjaš više onda još bolje jer to je od ponašanja prilikom zadjih deset noći. Ali ukoliko te nešto zauzme imaj gore navedeno na umu jer NIŠTA nije ravno obaveznim namazima.''


Tekstovi hadisa:
"‏ مَنْ قَامَهُ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏" (Sahih-Buhari knjiga 31. hadis 1.)
‏ "‏ مَنْ قَامَ لَيْلَةَ الْقَدْرِ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ، وَمَنْ صَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏" (Sahih-Buhari knjiga 30. hadis 11.)
"‏ مَنْ صَامَ رَمَضَانَ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ وَمَنْ قَامَ لَيْلَةَ الْقَدْرِ إِيمَانًا وَاحْتِسَابًا غُفِرَ لَهُ مَا تَقَدَّمَ مِنْ ذَنْبِهِ ‏" (Sahih Muslim knjiga 6. hadis 209.)

Propis posta za trudnice i dojilje

Pitanje:

Da li je dozvoljeno da moja supruga koja doji mog desetomjesečnog sina ne posti tokom Ramazana?

Odgovor:

Zahvala neka je Allahu
Što se tiče dojilja i trudnica postoje dva slučaja:

1. Ako post ne utiče na ženu, i sam post nije pretjerano težak za nju niti se boji za svoje dijete onda je obavezna da posti i nije joj dozvoljeno da ne posti.


2. Ukoliko se žena boji za sebe ili za dijete radi posta i post joj teško pada onda joj je dozvoljeno da ne posti ali mora nadoknaditi dane koje nije postila.

U ovom slučaju je bolje za nju da ne posti a mekruh (pokuđeno) je da posti. Neki učenjaci kažu da ukoliko se boji za svoje dijete onda joj je obavezno da ne posti i da joj je post haram.

El-Mirdavi kaže u El-Isnafu (7/382):
Mekruh joj je da posti u ovom slučaju. Ibn Akil rahimehullah je rekao: ‘’Ako se trudnica ili dojilja boji za svoje dijete onda joj nije dozvoljeno da posti u ovom slučaju ali ako se ne boji za svoje dijete onda joj je haram da ne posti.

Šejh Ibn Usejmin rahimehullah je bio upitan u fetvama o postu (str. 161.):
Ako trudnica ili dojilja ne posti bez opravdanja a jaka je i u dobrom zdravlju i ne utiče teško post na nju kakav je propis te osobe?

On je odgovorio:
Nije dozvoljeno da trudnica ili dojilja ne posti u toku Ramazana osim da ima izgovor. Ukoliko ne posti a ima izgovor onda mora da nadoknadi propuštene dane jer Allah kaže za onoga ko je bolestan:

شَهْرُ رَمَضَانَ الَّذِي أُنزِلَ فِيهِ الْقُرْآنُ هُدًى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَاتٍ مِّنَ الْهُدَىٰ وَالْفُرْقَانِ ۚ فَمَن شَهِدَ مِنكُمُ الشَّهْرَ فَلْيَصُمْهُ ۖوَمَن كَانَ مَرِيضًا أَوْ عَلَىٰ سَفَرٍ فَعِدَّةٌ مِّنْ أَيَّامٍ أُخَرَ ۗ يُرِيدُ اللَّـهُ بِكُمُ الْيُسْرَ وَلَا يُرِيدُ بِكُمُ الْعُسْرَ وَلِتُكْمِلُوا الْعِدَّةَ وَلِتُكَبِّرُوا اللَّـهَ عَلَىٰ مَا هَدَاكُمْ وَلَعَلَّكُمْ تَشْكُرُونَ

U mjesecu ramazanu počelo je objavljivanje Kur'ana, koji je putokaz ljudima i jasan dokaz Pravoga puta i razlikovanja dobra od zla. Ko od vas u tom mjesecu bude kod kuće, neka ga u postu provede, a ko se razboli ili se na putu zadesi, neka isti broj dana naposti – Allah želi da vam olakša, a ne da poteškoće imate – da određeni broj dana ispunite, i da Allaha veličate zato što vam je ukazao na Pravi put, i da zahvalni budete. 

[Kur'an 2 185] 

Trudnice i dojilje podpadaju pod isti propis kao bolesnici. Ako je njihov izgovor da se boje za svoje dijete onda po mišljenju nekih učenjaka uz napaštanje tih dana moraju da nahrane i po jednu siromašnu osobu za svaki propušten dan davajući pšenicu, rižu, datule ili neku drugu standardnu hranu. Drugi učenjaci kažu da je sve što trebaju uraditi samo napostiti propuštene dane bez obzira na slučaj (da li se boje za sebe ili i za dijete) jer ne postoji dokaz niti u Kur’anu niti u sunnetu da se daje hrana u ovom slučaju i da je osnovni princip da ne postoji obaveza osim uz uspostavljen dokaz. Ovo je između ostalih i mišljenje Ebu Hanife i ovo je jače mišljenje.

Šejh ibn Usejmin rahimehullah je takođe upitan u fetvama o postu (str. 162.) o trudnici koja ne posti iz straha za sebe ili za svoje dijete, kakav je propis?

On je odgovorio:
Jedan od dva slučaja su obavezni po pitanju trudnice:

Prvi da je zdrava i jaka i da joj post ne perdstavlja poteškoću. U ovom slučaju dužna je da posti i nema izgovora da ne posti.

U drugom slučaju kada trudnica nije u mogućnosti da posti ili zbog toga što joj je trudnoća u kasnom stadiju ili što je fizički slaba ili neki slučan razlog. U ovom slučaju ona ne bi trebala da posti pogotovo ako ima mogućnost da joj se ošteti fetus. U ovom slučaju može postati i obaveza na nju da ne posti.
U slučaju da ne posti onda poput drugih osoba koje ne poste iz opravdanih razloga ona mora da nadoknadi propušteen dane kada izgovor koji koristi prestane da bude aktuelan. Kada se žena porodi neka nadoknadi te dane kada se očisti od nifasa. Ponekad izgovor trudnoće prođe samo da poslije njega uslijedi drugo opravdanje , u ovom slučaju dojenje. Dojilji je potrebna hrana i piće pogotovo u dugim ljetnim danima kada je veoma toplo pa se desi da mora da ne posti kako bi se brinula o svome djetetu i dojila ga. U ovom slučaju opet joj kažemo da ne posti i da kada njezin slučaj prođe onda neka naposti dane koje je propustila.

Ibn Baz rahimehullah je rekao u Medžmu-ul-Fetava (15/224.):

Što se tiče trudnica i dojilja dokazano je hadisom od Enesa ibn Malika gdje Ka’bi prenosi od Ahmeda i autora Es-Sunena sa ispravnim senedom da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem dozvolio da ne poste i smatrao ih kao putnike. Iz ovoga se zaključuje da ne moraju da poste ali da se propušteni dani moraju nadoknaditi kao i kod putnika. Učenjaci napominju da im je dozvoljeno da ne poste samo kada im post postane težak kao što je slučaj sa bolesnikom ili ako se boje za svoje dijete. A Allah najbolje zna.

Spomenuto je u fetvama stalne komisije za fetve (10/226.):

Trudnica je dužna da posti u toku svoje trudnoće osim ako se boji da će post negativno uticati na njezin plod u tom slučaju dozvoljeno joj je da ne posti ali da mora nadoknaditi dane kada se porodi i prođe period nifasa.


izvor: https://islamqa.info/en/answers/50005/ruling-on-fasting-for-pregnant-women-and-breastfeeding-mothers

Da li je dozvoljeno klanjati za imamom koji nema smirenosti u namazu

Pitanje: Koji je propis obavljanja namaza za imamom (hodžom) koji nema smirenosti u namazu. I kako treba postupiti kada to primjetimo u namazu?

Odgovor: Kaže Ibn Usejmin: Ako imam (hodža) nema obaveznu smirenost u namazu, njegov namaz nije ispravan, zato što je smirenost jedan od ruknova namaza, a potvrđeno je u dva Sahiha i drugim zbirkama u hadisu od Ebu Hurejre – radijellahu anhu – da je došao neki čovjek i klanjao namaz u kojem nije bio smiren, pa je došao Poslaniku alejhis-salatu ves-selam i nazvo selam, te mu je odgovorio na selam i rekao: “Vrati se pa klanjaj, jer ti doista nisi klanjao... (hadis bilježe Buharija i Muslim). Tada je Poslanik alejhis-salatu ves-selam objasnio da ovaj čovjek nema namaza zato što nije bio smiren (u namazu), i vraćao ga je tri puta nebi li se urezalo u njegov razum da njegov namaz nije ispravan, i zbog toga nebi li bio potpuno spreman da primi ono čime će ga Poslanik alejhis-salatu ves-selam podučiti.

I ako je to tako, onda ovaj imam (hodža) koji nije smiren u namazu, njegov namaz nije ispravan, i nije ispravno klanjati namaz za takvim, a na njemu je obaveza da se boji Uzvišenog Allaha za sebe i za one koji su iza njega od muslimana, kako ih ne bi predvodio u namaz koji im neće koristiti.

A kada počneš (klanjati) namaz za nekim imamom, i zatim vidiš da nije smiren (u namazu), tada ti je obaveza da se izdvojiš od njega i da sam smireno obaviš namaz, kako bi tvoj namaz bio ispravan.

Ovo pitanje, tj. nepostojanje smirenosti u namazu, mnogi su iskušani time u ovom vremenu, naročito po pitanju ruknova koji su poslije ruku'a i između dvije sedžde. Zaista mnogi ljudi kada se podižu sa ruku’a oni ne isprave kičmu a već idu na sedždu, ili još se nisu ispravili sa prve sedžde odmah čine drugu sedždu bez smirenosti, i ovo je suprotno uputi Poslanika alejhis-salatu ves-selam i suprotno onome što je naredio čovjeku kojem je rekao: “Zatim se uspravi dok se ne smiriš stojeći” i “Zatim se podigni dok se ne smiriš sjedeći”.

Tako bi Enes ibn Malik – radijellahu anhu – bio smiren prilikom činjenja ova dva rukna do te mjere da bi neko čak kazao: “Zaboravio je”, zbog dužine smirenosti na ta dva rukna, skroz suprotno onome na čemu su ljudi danas, a molim Uzvišenog Allaha da uputi nas i njih.

Autor: Muhammed ibn Salih el-Usejmin
Uzeto iz serije predavanja pod nazivom “Nurun aled-derb” (svijetlost na putu) od šejha Ibn Usejmina.
Izvor: https://menhedz.com/da-li-je-dozvoljeno-klanjati-za-imamom-koji-nema-smirenosti-u-namazu/