Propis onih kojima je garantovana sigurnost od strane muslimana

Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem: „Ko ubije onoga kome su muslimani garantovali sigurnost, neće osjetiti miris Dženneta, i pored toga što se njegov miris osjeti na udaljenosti od četrdeset godina hoda.“ [Buharija]

Ibn Hadžer u svome djelu Fethu-l-Bari' veli: „Mu'ahid je svako onaj koji ima neki ugovor sa muslimanima, bez obzira da li plaćao porez (džizju), ili sklopio primirje sa vladarom ili mu neko od muslimana garantovao sigurnost.“


U riječima Ibn Hadžera: „...ili mu neko od muslimana garantovao sigurnost...“ je naznaka onoga što je poznato među islamskim pravnicima, a to je da nije vladar jedini taj koji može garantovati sigurnost, nego to smije učiniti i neko od (običnih) muslimana.

Ummu Hani', kćerka Ebu Taliba je kazala: „Otišla sam do Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u godini oslobođenja Mekke, pa sam zatekla kako ga Fatima, radijallahu 'anha zastire dok se on kupa. Nazvala sam selam, a on je upitao o kome se radi, pa sam kazala: 'Ja sam, Ummu Hani, kćerka Ebu Taliba.' On je kazao: 'Dobro došla o Ummu Hani'!' Kada je završio sa kupanjem, klanjao je osam rekata umotan u jedan komad odjeće. Rekla sam: 'O Poslaniče, sin moje majke, Alija tvrdi da će ubiti Fulana (jednog od sinova) Hubejre, čovjeka kojem sam zajamčila sigurnost.' On je rekao: 'Mi uzimamo pod zaštitu onoga koga si ti uzela pod zaštitu i jamčimo sigurnost onome kome si je ti zajamčila.' UmmuHaniveli: 'To što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, klanjao bio je duha namaz.'“ [Buharija i Muslim]

Ibn Kudame veli: „Dozvoljeno je i muškarcu i ženi, a i robu da nekome zajamče sigurnost.

Dakle, kada se napravi dogovor i zagarantuje sigurnost onima koji su sa nama u ratu, u tom trenutku zabranjuje se njihovo ubijanje, uzimanje imetka i nasilje prema njima.
Sigurnost može da zagarantuje bilo koji musliman koji je punoljetan, razuman i koji ima pravo izbora, tj. nije pod prisilom, bez obzira da li bio muškarac ili žena, slobodan ili rob. Ovog stava su Sevri, Evza'i, Šafija, Ishak, Ibnul-Kasim, i većina islamskih učenjaka.“ [El-Mugni, 9/195]