Vjerodostojnost predaje ''kufr dune kufr'' Sulejman El-Ulvan

Sulejman El-Ulvan (da Allah ubrza njegovo oslobođenje) kaže:

Ono što je došlo do nas od predaje ''kufr dune kufr'' nije vjerodostojno. Prenosi se od El-Hakima u Mustedreku (2/313) preko Hišama ibn Hujejra zatim od Tavusa koji je čuo od ibn Abbasa. međutim Hišam je proglašen daifom od Jahje ibn Ma'ina i od strane Ahmeda ibn Hanbela. S druge strane prenosi nam se od Abdu-Rezaka u njegovom tefsiru preko Mu'amra koji je čuo od Tavusa da je njegov otac upitao Ibn Abasa o Allahovim riječima:

 وَمَن لَّمْ يَحْكُم بِمَا أَنزَلَ اللَّـهُ فَأُولَـٰئِكَ هُمُ الْكَافِرُونَ 

''A oni koji ne sude prema onome što je Allah objavio, oni su pravi nevjernici. ''

(5:44)

Ibn Abbas je rekao da je to kufr i to je ono što je sačuvano od Ibn Abbasa. To pokazuje da nema sumnje u ovaj ajet i da se na nevjerstvo/kufr koji je spomenut u ovom ajetu misli na Kufr El-Ekber (veliki kufr). Pa kako neko može tvrditi islam kada šerijat stave u stranu i zamjene ga, zatim prave saveze sa kršćanima i jevrejima (protiv islama i muslimana) i imitiraju ih?

A što se tiče onoga što se prenosi kod Ibn Džerira u tefsiru da je Ibn Abbas rekao: ''To nije kao kada čovjek ne vjeruje u Allaha i Sudnji dan.'' što se misli ovdje nije da je suđenje po onome mimo šerijata kufr dune kufr. Ko kaže da se to misli pood ovim govorom onda neka iznese dokaz koji podupire njegovu optužbu.

Jasno je iz riječi Ibn Abbasa da Kufr El-Ekber ima klasifikaciju i neki oblici su gori od drugih. Kao primjer, kufr onoga ko ne vjeruje u Allaha i Sudnji dan nije kao kufr hakima (vladara) koji ne sudi onim što je Allah objavio. Jasno je da je kufr hakima koji sudi po onome mimo Allahove objave manji od onoga ko ne vjeruje u Allaha i Sudnji dan. Ipak ne možemo reći da hakim (vladar) ostaje musliman i da je njegov kufr kufr-ul-asgar. kažemo da je on izašao iz vjere radi zanemarivanje i uklanjanja šerijata. Ibn Kesir kaže da po ovom pitanju postoji idžma muslimana (vidjeti El-Bidaje ve Nihaje 137119.).

(Et-Tibjan šerhul-Nevakidul-Islam od Muhammeda ibn Abdul-Vehaba s komentarom i fusnotom od Sulejmana El-ulvana str. 38. )

DODATAK

Prenosi Ibn Kesir rahimehullah da je Ibn Mes'ud radiallahu anhu bio upitan o primanju mita pri presudi šerijatom pa je rekao: ''to je pravi kufr'' (thaak el-kufr) zatim je citirao navedeni ajet.
također prenosi Ibn Džerir od Mesruka da je rekao: ''Pitao sam Ibn Mes'uda o e-suhtu (nepravedno stečenom imetku), da li je to kao mito u presudi?'' pa je rekao: ''Ne, ko god ne sudi s onim što je Allah objavio je kafir, ko god ne sudi sa onim što je Allah objavio je zalim, ko god ne sudi sa onim što je Allah objavio on je fasik, a e-suht je kada pomogneš nekoga da učini neku nepravdu i on ti da poklon i ti ga prihvatiš.'' (Tefsir Et-taberi 6/248.)

Raspravljanje, prepiranje i svađe

El-Munziri rahimehullah je u svojoj knjizi E-Targib Vel-tarhib naveo slijedeće poglavlje:

الترهيب من المراء والجدال والمخاصمة والمحاججة والقهر والغلبة والترغيب في تركه للمحق والمبطل

Pokuđenost raspravljanja, prepiranja, svađa, takmičarskog šovinizma i trijumfalizma i pohvalnost ostavljanja istih svejedno da li je osoba u pravu ili ne.

(E-Targib Vel-tarhib 1/130.)

Ebu Umame radiallahu anhu prenosi od Allahovog Poslanika Sallallahu Alejhi ve sellem da je rekao:

أَنَا زَعِيمٌ بِبَيْتٍ فِي رَبَضِ الْجَنَّةِ لِمَنْ تَرَكَ الْمِرَاءَ وَإِنْ كَانَ مُحِقًّا وَبِبَيْتٍ فِي وَسَطِ الْجَنَّةِ لِمَنْ تَرَكَ الْكَذِبَ وَإِنْ كَانَ مَازِحًا وَبِبَيْتٍ فِي أَعْلَى الْجَنَّةِ لِمَنْ حَسَّنَ خُلُقَهُ

Ja garantujem kuću u periferiji Dženneta onome ko ostavi raspravu pa makar bio u pravu, kuću u sredini Dženneta ko ostavi laganje pa makar i u šali i kuću u najvišem dijelu Dženneta onome ko uljepša svoj ahlak”

(Tirmizi, 2061, Sunen Ebu Davud 4800. sahih) 

Muaz ibn Džebel radiallahu anhu prenosi da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem rekao:

أَنَا زَعِيمٌ بِبَيْتٍ فِي رَبَضِ الْجَنَّةِ وَبَيْتٍ فِي وَسَطِ الْجَنَّةِ وَبَيْتٍ فِي أَعْلَى الْجَنَّةِ لِمَنْ تَرَكَ الْمِرَاءَ وَإِنْ كَانَ مُحِقًّا وَتَرَكَ الْكَذِبَ وَإِنْ كَانَ مَازِحًا وَحَسُنَ خُلُقُهُ

Garantujem kuću u periferiji dženeta, kuću u sredini dženneta i kuću u najvišem djelu dženneta onome ko napusti raspravljanje čak i kad je u pravu, onome ko ostavi laž pa makar i u šali i onome ko popravi svoj ahlak.''

(El-Mudžemul Kebir 217 Hasen)



Ebu Seid El-Hudri prenosi, Sjedili smo ispred vrata Allahovog Poslanika Sallallahu Alejhi ve Sellem i raspravljali smo donoseći jedan ajet i donoseći drugi ajet. Allahov Poslanik je izašao crven od ljutnje i rekao:

يَا هَؤُلاءِ أَبِهَذَا بُعِثْتُمْ أَمْ بِهَذَا أُمِرْتُمْ لا تَرْجِعُوا بَعْدِي كُفَّارًا يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ

''O narode! Da li je ovo s čime sam vas poslao, da li je ovo ono što sam vam naredio? Ne vraćajte se u nevjerstvo nakon mene uderajući jedne druge po vratovima.''

(El-Mudžemul Kebir 217. Sahih li gajrihi) 

Ebu Umame prenosi da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem rekao:

مَا ضَلَّ قَوْمٌ بَعْدَ هُدًى كَانُوا عَلَيْهِ إِلَّا أُوتُوا الْجَدَلَ

''Ni jedan narod ne ode u zabludu nakon upute osim nakon što se upusti u raspravljanja.''
zatim je Allahov Poslanik proučio slijedeći ajet:

مَا ضَرَبُوهُ لَكَ إِلَّا جَدَلًا بَلْ هُمْ قَوْمٌ خَصِمُونَ''

Naveli su ti ga (primjer) samo radi rasprave. Naprotiv, oni su narod svađalački.''

(43:58)

(Tirimzi 3253. sahih)
Aiša radiAllahu anha prenosi da je Allahov Poslanik Sallallahu Alejhi ve Sellem rekao:

إِنَّ أَبْغَضَ الرِّجَالِ إِلَى اللَّهِ الأَلَدُّ الْخَصِمُ

''Zaista, najmrži čovjek Allahu je onaj ko je najžešći pri raspravi.''

(2:204)

(Sahih Muslim 2668. sahih)

Ebu Hurejre radiallahu anhu prenosi da je Allahov Poslanik rekao:

الْمِرَاءُ فِي الْقُرْآنِ كُفْرٌ

''Rasprava o Kur'anu je kufr.''

(Sunen Ebu davud 4604. sahih) 

El-Munavi komentarišući ovu predaju kaže:

أَيِ الشَّكُّ فِي كَوْنِهِ كَلَامَ اللَّهِ أَوِ الْمُرَادُ الْخَوْضُ فِيهِ بِأَنَّهُ مُحْدَثٌ أَوْ قَدِيمٌ وَالْمُجَادَلَةُ فِي الْآيِ الْمُتَشَابِهَةِ الْمُؤَدِّي ذَلِكَ إِلَى الْجُحُودِ وَالْفِتَنِ وَإِرَاقَةِ الدِّمَاءِ
''To znači da neko sumnja da li to sadrži Allahov govor, ili upada u raspravu da li je to novo ili drevno ili da se raspravlja o nejasnim ajetima pa ga odvede u poricanje, proganjanje ili prosipanje krvi.''
(Fajdul-Kadir 9187.)

Ebu Džuhejm radiallahu anhu prenosi od Allahovog Poslanika Sallallahu Alejhi ve Sellem da je rekao:

الْقُرْآنُ يُقْرَأُ عَلَى سَبْعَةِ أَحْرُفٍ فَلَا تُمَارُوا فِي الْقُرْآنِ فَإِنَّ مِرَاءً فِي الْقُرْآنِ كُفْرٌ

''Kur'an je prenesen na sedam harfova (kiraeta). Ne raspravljajte se o Kur'anu jer je raspravljanje o Kur'anu kufr.''

(Musned imama Ahmeda 17199. sahih)

izvor: https://abuaminaelias.com/al-mundhiri-arguing-bickering-quarreling/


DODATAK:



Imam Džafer Es-Sadik radiallahu anhu je rekao:

''Čuvajte se raspravljanja o vjeri jer to doista uništava dobra djela.''
(Ibn Abdi-Berr, Džamia Bejanul-ilm (eng vol 3. 159.)
U drugoj predaji kaže: '' Čuvajte se iznošenja argumenata pri raspravi jer to prezauzima srce i povećava licemjerstvo.''


Imam Malik radhimehullah je rekao:
'' Rapravljanje o znanju (islamskom) dovodi do nestajanja svijetla učenosti u čovjekovom srcu.''
(Ibn Redžeb El hanbeli, Džamijul Ulum vel hikam 93. )

takođe je rekao:

''Raspravljanje o svetom znanju dovodi do toga da se srce stvrdne i potpaljuje mržnja.''

Ma'ruf El-Karki je rekao:

''Kada Allah želi dobro nekome otvori mu vrata činjenja djela a zatvori vrata rasprave. a kada nekom želi loše zatvori mu vrata djela a otvori mu vrata raspravljanja.'' (Hiljetul-Evlija 361.)

Ibr Redžeb El-Hanbeli rahimehullah kaže u Džamiul-ulum-vel-hikem:
''Suzdržavanje selefa i imama od ulaženja u pretjerane rasprave i dokazivanja nije radi njihovog neznanja ili nemogućnosti nego su šutili radi svog znanja i straha od Allaha. Oni nakon njih su puno pričali i ulazili duboko u razilaženja ali to nisu radili radi većeg znanja od prethodnika nego radi ljubavi prema pričanju i nedostatka skrupuloznosti (straha da je nešto grijeh)''

Navodi se da je Alija radiallahu anhu u jednoj bici slijedio mušrika da ga ubije na Allahovom putu. Kada mušrik pade na leda, pljunu Aliju u lice, pa Alija povuče sablju. Ashabi ga upitaše: „Ebu Hasane, zbog čega ga nisi ubio?" „Kada sam ga jurio, želio sam ga ubiti radi Allaha. Ali, kada mi je pljunuo u lice, rasrdio sam se, pa sam se pobojao da ga ne ubijem radi sebe.