PRIMANJE POKLONA NA NEVJERNIČKE PRAZNIKE

Ibn Nehas rahimehullah je rekao:

''Od najružnijih novotarija i velikog zla današnjice je slaganje muslimana sa kršćanima po pitanju njihovih praznika u imitiranju njih po pitanju njihove hrane, djela, primanja i davanja poklona na dane njihovih praznika. Ova novotarija je prisutna među ljudima u Egiptu (danas u svim državama). U ovom se vidi slabost pridržavanja vjeri.'' [(تنبيه الغافلين لابن النحاس (ص307-310]

Šejhul-Islam Ibn Tejmije rahimehullah je rekao:

''Što se tiče primanja poklona na dane njihovog praznovanja spomenuli smo predaju od Alija radiAllahu anhu da mu je došao poklon na dan Nejruza (Zoroastrianci, mnogobošci širom svijeta slave Nejruz/Nevruz kao prvi dan nove godine. Jedan od zvaničnih praznika u Iranu i dan danas) i da je prihvatio. A Ibn Šejban prenosi u El-Musnefu i kaže: ''Dž‍erir nam prenosi od Kabusa a on od svog oca da je neka ‍žena upitala Aišu :''Imamo dojilju iz reda medžusija i kada dođe vrijeme njihovih praznovanja poklanjaju nam poklone.'' Pa joj je rekla: ''Što se tiče mesa koje zakolju za te dane ne jedite, međutim jedite povrće.'' Ibn Ebi Šejbe je takođe rekao: '' El Vaki' prenosi od Ibn Hassana ibn Hakima a on od svoje majke a ona od Ebu Berzeha da je on živio u blizini medžusija i da su mu poklanjali poklone za Nejruz i Mahradžan pa bi govorio svojoj porodici: '' Jedite od povrća koje vam daju a klonite se ostalog.'' Tako da sve ovo ukazuje da njihove proslave ne spriječavaju nekoga da prihvata poklone od njih. Uistinu propis prihvatanja njihovih poklona je isti kako za vremena njihovih praznovanja tako i mimo tih dana jer ne ukazuje na pomaganje njih u otvorenom nevjerstvu. Međutim prihvatanje poklona od nevjernika koji se bore protiv muslimana i od onih koje žive u muslimanskim zemljama su odvojene teme koje zahtjevaju dodatno pojašnjenje o ovo nije prostor za to objašnjenje. Takođe dozvoljeno je jesti hranu ehlul-kitabija na dane njihovih praznovanja sve jedno da li ta hrana bila kupljena ili poklonjena ili nešto drugo sve dok nije namjenski zaklana životinja za dan proslave. A što se tiče zaklanih životinja od medžusija (i drugih mimo ehlul-kitabija) njihov propis je da je to meso haram u svakom vremenu.''
[ اقتضاء الصراط المستقيم 1/50-52 ]


U komentaru na ove riječi šejhul-islama šejh Muhammed Ibn Salih El Usejmin rahimehullah je rekao:
''Ovaj govor šejhul-islama rahimehullah je čudan!  Jer je primanje poklona na dan njihovih praznovanja znak zadovoljstva s njihovim praznicima. Sve jedno postoje predaje ashaba po ovom pitanju. Možda su ashabi primali ove poklone jer je islam bio jak i ljudi nisu bili zavedeni ovakvim poklonima i nemuslimanima je bilo jasno da su muslimani iznad njih. Međutim u današnjem vremenu ako prihvatimo poklone od njih oni se razvesele pa kažu: ''Ovi muslimani se slažu s nama da je ovo dan veselja.''  Tako da nam je obaveza da objasnimo ovu stvar i trebamo reći: ''Ako se plašimo da će primanje poklona uzdignuti nevjernike tako da pomisle da naše primanje poklona ukazuje da se radujemo njihovim praznicima onda takav poklon nije dozvoljeno primiti .'' [(كما في شرحه للكتاب في الشريط رقم " 18 " دقيقة (1:13:31]



Sve predaje koje šejhul-islam Ibn Tejmije rahimehullah navodi imaju slabosti u sebi:

1. Predaja od Alije radiAllahu anhu da je do njega došao poklon za dan Nejruza i da je prihvatio. Lanac ove predaje je prekinut jer je Muhammed ibn Sirin [rhm /] rođen u  zadnje dvije godine halifata Osmana [ra /] tako da to nije mogao čuti od ashaba.

2.  Dalje, ako bi se reklo da je ova predaja autentična-sahih onda ne ukazuje da je prihvatao poklone nego ukazuje da mu se nije sviđalo da se govori ''to je njihovo slavlje.'' Što se navodi u direktnim riječima Ibn Tejmije u svojoj knjizi [(اقتضاء الصراط المستقيم(1/515]  gdje kaže:
''Sa lancem predaje od Ebu Usame zatim od Hammada ibn Zeida od Hišama zatim od Muhameda ibn Sirina koji kaže: ''Došli su Aliji radiAllahu anhu na dan Nejruza. Pa je upitao: ''šta je ovo?'' pa mu je odgovoreno: ''O vođo pravovjernih danas je dan Nejruza.'' Pa je on rekao: ''Oni svaki dan prave Fejruz.'' Ebu Usama je rekao: ''Smetalo mu je da kaže Nejruz.'' Bejheki kaže: ''U ovoj predaji kao da se želi reći da je pokuđeno da se bilo koji dan izdvaja na ovakav način sem dana koje je šerijat spomenuo.''

 3.  Što se tiče predaje od Aiše radiAllahu anha koju spominje Šejhul-islam ova predaja u sebi ima Kabusa a on je Ibn Ebi Dibjan a njega loše ocjenjuju ljudi od znanja. Buhari spominje da je Džerir ibn AbdulHamid kritikovao njegove predaje a on je taj koji prenosi ovu predaju od Kabusa o Aiši i više je upoznat o njegovom stanju. En-Nesai ga je ocjenio daifom-slabim prenosiocem a isto su ga ocjenili i Jahja ibn Main i Ibn Hibban. Ibn Hibban za njega kaže: ''Imao je slabo pamćenje. Jedini je prenosio od svog oca ono što nema porijeklo. Možda je uzdizao mursel predaju na stepen merfua i povezivao mevkuf predaje.''  [(219/كتاب المجروحين لا بن حبان (2 ].  Ibn Hadžer u Et-Tagribu kaže: ''On je nepažljiv i samim tim ova predaja pada i ne može se koristiti kao dokaz.''

4.  Što se tiče predaje od Ebu Berza'a radiAllahu ahnu u tom lancu predaje se nalazi ženska sluškinja Ebu Berza'a. Ummu El-Husejn Ibn Hakim a ona je nepoznata i time i nepouzdana.

Mimo toga Ibn Tejmije rahimehullah je rekao:

''Ko pokloni muslimanu poklon na ove dane proslave koji je različit od poklona koje bi mu poklonio drugim danima kada nije proslava ovakav poklon se ne prihvata. Pogotovo akos e radi o nečemu što se koristi u imitiranju njih poput svijeće i slično što koriste za rođendane (Isa [as /]), ili jaja, mlijeka i ovaca na četvrtak (kršćanski post) na kraju dana njihovog posta. Takođe muslimani ne smiju davati poklone na ove dane jer su to dani nevjerničkih praznika a pokogotovo akos e radi u nečemu pomoću čega se imitiraju nevjernici kao što smo ranije spomenuli.'' [اقتضاء الصراط المستقيم(2/12
Ibn Nehas [rhm /] je rekao:

''Od najružnijih novotarija i velikog zla današnjice je slaganje muslimana sa kršćanima po pitanju njihovih praznika u imitiranju njih po pitanju njihove hrane, djela, primanja i davanja poklona na dane njihovih praznika. Ova novotarija je prisutna među ljudima u Egiptu (danas u svim državama). U ovom se vidi slabost pridržavanja vjeri.'' [(تنبيه الغافلين لابن النحاس (ص307-310]

Stalna komisija za fetve, Šejh Ibn Baz [rhm /], Abdu-Rezak Afifi rahimehullah i drugi su rekli:
''Nije dozvoljeno muslimanu da jede ono što se pripremi od jevreja i kršćana ili drugih obožavalaca kipova na dane njihovih proslava. I nije muslimanu dozvoljeno da prihvati poklon od njih na dan proslave zbog onoga što takav poklon sadrži od prihvatanja, poštovanja i sudjelovanja sa njima u jasnom iskazivanju njihovih vjerskih simbola i time dalje promovisanju njihovih novotarija i učestovanju u osjećaju zadovoljstva pri njihovim proslavama. Što na kraju može dovesti do uzimanja njihovih praznika kao jednim od naših.''
[(22 /398-399) السؤال الثاني من الفتوى رقم (2882) كما في]


izvor:

https://www.sahab.net/forums/index.php?app=forums&module=forums&controller=topic&id=141698#entry723894
http://www.abukhadeejah.com/accepting-gifts-at-christmas-new-year-and-other-festivals-from-ibn-taymiyyah-ibn-uthaimeen-ibn-baz/


Izvor: http://istina.ba/primanje-poklona-na-nevjernicke-praznike/

Istihara namaz

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ أَبِي الْمَوَالِي، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يُعَلِّمُنَا الاِسْتِخَارَةَ فِي الأُمُورِ كَمَا يُعَلِّمُنَا السُّورَةَ مِنَ الْقُرْآنِ يَقُولُ ‏ "‏ إِذَا هَمَّ أَحَدُكُمْ بِالأَمْرِ فَلْيَرْكَعْ رَكْعَتَيْنِ مِنْ غَيْرِ الْفَرِيضَةِ ثُمَّ لِيَقُلِ اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ، فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلاَ أَقْدِرُ وَتَعْلَمُ وَلاَ أَعْلَمُ وَأَنْتَ عَلاَّمُ الْغُيُوبِ، اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاقْدُرْهُ لِي وَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ، وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ، وَاقْدُرْ لِي الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ ثُمَّ أَرْضِنِي بِهِ ـ قَالَ ـ وَيُسَمِّي حَاجَتَهُ ‏"

[Sahih El-Buhari 1166. ili Sahih Buhari knjiga 19. hadis 45.]

Prenosi se od Džabira ibn Abdulalha:

Allahov Poslanik ﷺ  (Sallallahu Alejhi ve Sellem) nas je podučio kako da činimo istiharu pri svim potrebama isto kao što nas je podučavao surama Kur'ana. Rekao je:
''Ako neko od vas planira da učini neku stvar neka prvo klanja dva rekata namaza mimo farza i da kaže (nakon namaza):

اللَّهُمَّ إِنِّي أَسْتَخِيرُكَ بِعِلْمِكَ وَأَسْتَقْدِرُكَ بِقُدْرَتِكَ، وَأَسْأَلُكَ مِنْ فَضْلِكَ الْعَظِيمِ، فَإِنَّكَ تَقْدِرُ وَلاَ أَقْدِرُ وَتَعْلَمُ وَلاَ أَعْلَمُ وَأَنْتَ عَلاَّمُ الْغُيُوبِ، اللَّهُمَّ إِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ خَيْرٌ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاقْدُرْهُ لِي وَيَسِّرْهُ لِي ثُمَّ بَارِكْ لِي فِيهِ، وَإِنْ كُنْتَ تَعْلَمُ أَنَّ هَذَا الأَمْرَ شَرٌّ لِي فِي دِينِي وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي ـ أَوْ قَالَ فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ ـ فَاصْرِفْهُ عَنِّي وَاصْرِفْنِي عَنْهُ، وَاقْدُرْ لِي الْخَيْرَ حَيْثُ كَانَ ثُمَّ أَرْضِنِي بِهِ
Pa je rekao: zatim neka imenuje potrebu.''

[Sahih El-Buhari 1166. ili Sahih Buhari knjiga 19. hadis 45.]

Približna transliteracija dove***:

‘Allahumme inni estehiruke bi ‘ilmike, ve estakdiruke bi kudretike ve es’eluke min fadlike-l-‘azimi, fe inneke takdiru ve la akdiru, ve t’alemu ve la e’alemu, ve Ente ‘Allamu-l-gujub. Allahumme in kunte t’alemu enne haze-l-emre hajrun li fi dini ve me ‘aši ve ‘akibeti emri, (ili je ovdje rekao ‘adžili emri ve adžilihi) fa-kdirhu li ve jessirhu li, summe barik li fihi, ve in kunte ta’ lemu enne haze-l-emre šerrun li fi dini ve me ‘aši ve ‘akibeti emri, (ili je i ovdje rekao fi ‘adžili emri ve adžilihi) fa-srifhu anni, va-srifni anhu va-kdir lije-l-hajre hajsu kane, summe-rdini bihi”.

Približan prevod značenja dove:

O Allahu, od Tebe tražim dobro Tvojim znanjem i odredi mi ga Tvojom moći. Podari mi nešto od Tvoje velike dobrote, jer Ti sve možeš, a ja ne mogu; Ti sve znaš, a ja ne znam! Ti si Poznavalac skrivenih tajni. Allahu moj, ako je, prema Tvome znanju, ova stvar dobra za mene, moju vjeru, za moju sadašnjost i budućnost, (ili je rekao: ”za mene na dunjaluku i ahiretu”), onda mi omogući da se dogodi, olakšaj mi je i podari mi bereket u njoj! A ako je, pak, prema Tvome znanju ova stvar loša za mene, za vjeru moju, za moju sadašnjost i budućnost, (ili je rekao: ”za mene na dunjaluku i ahiretu”), onda je otkloni od mene, odvrati mene od nje, i odredi dobro za mene gdje god se nalazilo i učini da budem zadovoljan Tvojom odredbom!”


PAR NAPOMENA!
1.Ukoliko učite dovu na arapskom izostavite riječi prenosioca koje su označene žutom bojom(أَوْ قَالَ ).
2. Prilikom činjenja dove možete je učiti na jedan način (مَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي) ili na drugi (عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ) kako je spomenuto u predaji ili pak spomenuti oba načina (وَمَعَاشِي وَعَاقِبَةِ أَمْرِي , فِي عَاجِلِ أَمْرِي وَآجِلِهِ).
3. ***Transliteracija je namjenjena samo za osobe koje su se tek prihvatile ili vratile islamu. Osoba koja duže vrijeme klanja namaz dužna je da se poduči harfovima.

IMAM EN-NEVEVI: ŠTA UČINITI KADA TI NEKO PRENESE TRAČ O TEBI?

Tračanje je prenošenje i širenje onoga što bi trebalo ostati privatno i obznanjivanje onoga što neko mrzi da se o njemu širi.
Osoba mora da se suzdrži i da šuti o svemu onome što vidi ili čuje o stanju drugih ljudi osim u slučaju da će donijeti korist muslimanima ili spriječiti grijeh ukoliko bi se prenijelo.

Imam Nevevi kaže: ‘’Svako kome se prenese nemimet-trač o njemu poput: ‘’Taj i taj je rekao to i to o tebi.’’ Od njega se očekuje da uradi slijedećih 6 stvari:

1. Ne smije da vjeruje u ono što mu se prenese, jer osoba koja prenosi trač je tračar (nemmam) a takva osoba je fasik i njegov govor se odbacuje.
2. Mora da mu zabrani da to čini i da izjavi da prezire tu njegovu radnju prenošenja trača.
3. Mora da ga zamrzi Allaha radi jer je on zaista omražen kod Allaha, a mržnja u ime Allaha je obaveza.
4. Ne smije imati loše misli o onome kome se porijeklo trača pripisuje radi riječi Allaha: ”O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja” iz ajeta:


يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوا۟ ٱجْتَنِبُوا۟ كَثِيرًا مِّنَ ٱلظَّنِّ إِنَّ بَعْضَ ٱلظَّنِّ إِثْمٌ ۖ وَلَا تَجَسَّسُوا۟ وَلَا يَغْتَب بَّعْضُكُم بَعْضًا ۚ أَيُحِبُّ أَحَدُكُمْ أَن يَأْكُلَ لَحْمَ أَخِيهِ مَيْتًا فَكَرِهْتُمُوهُ ۚ وَٱتَّقُوا۟ ٱللَّهَ ۚ إِنَّ ٱللَّهَ تَوَّابٌ رَّحِيمٌ ١٢

O vjernici, klonite se mnogih sumnjičenja, nekā sumnjičenja su, zaista, grijeh. I ne uhodite jedni druge i ne ogovarajte jedni druge! Zar bi nekome od vas bilo drago da jede meso umrloga brata svoga – a vama je to odvratno – zato se bojte Allaha; Allah, zaista, prima pokajanje i samilostan je.

Al. Hudžurat, 12.


5. Takođe, to što ste čuli ne smije vas navesti da špijunirate i istražujete dublje jer Allah takođe u istom ajetu kaže: ”I ne uhodite jedni druge...”



6. Ne smije da je zadovoljan sa sobom (da se umisli) jer je zabranio trač onome ko ga prenosi. Samim time ne smije da prijavljuje istog riječima ‘’taj i taj mi je prenio to i to.’’ Jer bi time i sam postao onaj ko prenosi tračeve i počinio bi ono što je i sam zabranio.

Prenosi se da je neki čovjek otišao Omer ibn Abdul-Azizu rahimehullah i rekao mu nešto o drugoj osobi. Pa mu je Omer rekao:
‘’Ako želiš možemo istražiti to što govoriš, pa ako lažeš ti si jedan od osoba koje Allah spominje u ajetu

يَٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓا۟ إِن جَآءَكُمْ فَاسِقٌۢ بِنَبَإٍ فَتَبَيَّنُوٓا۟ أَن تُصِيبُوا۟ قَوْمًۢا بِجَهَٰلَةٍ فَتُصْبِحُوا۟ عَلَىٰ مَا فَعَلْتُمْ نَٰدِمِينَ ٦

O vjernici, ako vam nekakav nepošten čovjek donese kakvu vijest, dobro je provjerite, da u neznanju nekome zlo ne učinite, pa da se zbog onoga što ste učinili pokajete.

Al. Hudžurat, 6.


a ako govoriš istinu onda spadaš među one koje Allah spominje u ajetu

هَمَّازٍ مَّشَّآءٍۭ بِنَمِيمٍ ١١

klevetnika, onoga koji tuđe riječi prenosi,

Al-Kalem, 11.



a ako želiš možemo ti preći preko toga što si spomenuo.” Pa je čovjek rekao: ‘’O vođo pravovjernih, molim te pređi preko toga, neću to više spomenuti.’’ [Imam Ebu Zekerijah jahja En-Nevevi ”El-Ezkar” str. 32. ]






Izvor: http://alsiraat.co.uk/articles/imam-an-nawawee-conveys-gossip-you
https://istina.ba/imam-en-nevevi-sta-uciniti-kada-ti-neko-prenese-trac-o-tebi-3/

Propis učenja Fatihe na namazima u kojima imam uči naglas

U namazima u kojima imam uči naglas onome koji je iza imama nije propisano da uči Fatihu, a učenje Fatihe na namazima na kojim imam uči u sebi je vadžib (obavezno), i ovo je najispravnije mišljenje!
A što se tiče hadisa: "…nema namaza onaj koji ne prouči Fatihu" on se odnosi na namaze u kojima se uči u sebi, kako bi tako spojili između ovog hadisa i između zabrane učenja iza imama u namazima u kojima se uči naglas.

Potvrđeno je da se Fatiha ne uči (na namazima u kojima se uči naglas) od Ebu Bekra, Omera ibn Hattaba, Alije ibn Ebi Taliba, Zejda ibn Sabita, Džabira ibn Abdillaha i drugih ashaba!
I stoji u 'Muwetti' (od imama Malika), da je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, pitao ashabe :"Da li je neko od vas maloprije učio zajedno sa mnom?", pa su rekli: "Da."
Pa je on rekao: "Rekoh sebi, šta je ovo nadglašavam se sa Kur’anom?!", pa su ashabi prestali učiti iza imama.
Istima’ (u arapskom jeziku) znači slušati i šutiti, a sema’ znači samo slušati. a učenjaci su se složili da se tokom učenja imama traži istima' (tj. slušanje i šutnja)!

Do imama Ahmeda je došlo da je neki čovjek rekao: "Onaj koji ne prouči Fatihu iza imama na namazu u kojem se uči naglas, njegov namaz je neispravan."
- Pa je on rekao negirajući to: "Ovo je Poslanik i ovo su njegovi ashabi, i ovo su oni koji su ih slijedili u dobru (tabini), tu je i Malik u Medini, Lejs u Misru, Ewzai’ u Šamu i Sufjan u Kufi. Da li je iko od ovih rekao da je onome koji ne prouči Fatihu iza imama (u namazima gdje se uči naglas) namaz neispravan!?"
Ovaj imam nam ovime prenosi koncezus na ovome i ovo je istina na koji upućuju dokazi!

Što se tiče hadisa: "Možda vi učite iza imama?", rekli su: "Da." Pa je Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, rekao: "Nemojte učiti osim Fatihu!", ovaj haber je slab, a dodatak: "Možda vi učite iza imama?", je munker. (munker je onaj hadis koji prenosi slab prenosilac, koji proturiječi onome što je prenio pouzdan prenosilac), tako kažu imam Ahmed i šejhu-l-islam Ibn Tejmijje i na njegovu neobičnost (ili rijetkost) je ukazao imam Tirmizi.

U tefsiru Allahovih, azze we dželle, riječi: "Vaša dova je uslišana", neki komentatori Kur'ana kažu: "Musa je dovio, a Harun je izgovarao: 'Amin', pa je Allah rekao da su obojica dovili."
Tako i ti, kad izgovoriš 'Amin' (Allahu uslišaj) za imamom, kao da si učio.

Onaj koji bude učio Fatihu iza imama u namazu gdje se uči naglas, neće se okoristiti ni od svog učenja, niti od imamovog učenja, a to njegovo učenje će biti bez razmišljanja!

Kako ćemo narediti onome ko klanja iza imama i da uči i da šuti istovremeno!?
Uzvišeni Allah nije u čovječijim prsima stvorio dva srca!!!
A Allah kaže: "A kad se Kur’an uči - slušajte ga i šutite da bi vam se milost ukazala!"
Vidjeli smo mnoge koji su upali u vesvese (šejtanska došaptavanja), zbog toga što su učili Fatihu iza imama na namazima gdje se uči naglas; Završi namaz pa se pita: "Da li sam proučio Fatihu ili ne?!", pa nekada ponavlja jedan namaz više puta.

Autor: Sulejman El-Ulvan

Preuzeto sa: https://salafimediabalkan.wordpress.com/2016/04/04/propis-ucenja-fatihe-na-namazima-na-koji-sejh-sulejman-el-alwaanma-imam-uci-naglas/

Da li je dozvoljeno ženi u hajzu da uđe u mesdžid?

Dokazi učenjaka koji dozvoljavaju ženi u hajzu ( u nastavku ćemo koristiti riječ haid) da uđe u mesdžid

1 El beraetu el aslijje što znači da ne postoji dokaz koji haidu zabranjuje ulazak u mesdžid.

2 Boravak i spavanje crne žene u mesdžidu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a koja je čistila
mesdžid. Ne prenosi se ni jedan dokaz da joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio da u vrijeme hajza napusti mesdžid. Hadis o ovoj ženi i njenom boravku u mesdžidu se nalazi kod Buharije.

3 Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Aiši, radijellahu anha: „Radi sve što radi hadžija samo nemoj obavljati tavaf oko Kabe.“ Učenjaci kažu da joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zabranio tavaf jer je tavaf poput namaza. Stoga joj je zabranio tavaf ali joj nije zabranio da uđe u mesdžid. S obzirom da je hadžiji dozvoljeno da uđe u mesdžid dozvoljava se i haidu.

4 Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: „Vjernik nije nečist“.

5 Hadis kojeg bilježi imam Muslim od Aiše, radijellahu anha, da joj je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ''Dodaj mi tu posteljinu iz mesdžida'', a ona mu odgovori: ''Ja imam hajz.'' Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ''Tvoj hajz nije u tvojoj ruci.“

Učenjaci su se razišli oko shvatanja ovog hadisa; da li je posteljina bila u mesdžidu ili je pak Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio u mesdžidu a Aiša van mesdžida. Ako se uzme u obzir prvo shvatanje hadisa onda hadis ukazuje da je haidu dozvoljeno ući u mesdžid.

Dokazi učenjaka koji zabranjuju haidu ulazak u mesdžid

1 Riječi Uzvišenog: 

يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لَا تَقْرَبُوا الصَّلَاةَ وَأَنتُمْ سُكَارَىٰ حَتَّىٰ تَعْلَمُوا مَا تَقُولُونَ وَلَا جُنُبًا إِلَّا عَابِرِي سَبِيلٍ حَتَّىٰ تَغْتَسِلُوا ۚ

„O vjernici, pijani se nikako namazu ne približavajte, sve dok ne budete znali šta izgovarate, i kada ste džunubi – osim ako ste putnici – sve dok se ne okupate.“

Kažu: Pod namazom se ovje misli na mjesto gdje se obavlja namaz tj mesdžid. Ako je džunubu zabranjeno da ulazi u mesdžid onda analogno tome i ženi koja je haid je zabranjeno da u ulazi u mesdžid.
Odgovor: Ova analogija nije ispravna zato što je onaj koji je džunub u stanju da se očisti  za razliku od haida koja to nije u stanju sve dok ne istekne njen hajz.

2 Riječi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je naredio ženama, da izađu na bajram: „Neka se žene u hajzu odvoje od musalle.“
Odgovor: Ovdje se pod musallom cilja na namaz a ne mjesto obavljanja namaza, to zbog toga što je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, namaz klanjao na otvorenom a ne u mesdžidu.

3 Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bi Aiši, radijellahu anha, poturao svoju glavu iz mesdžida kako bi ga češljala a onaj je bila haid.
Odgovor: Hadis ne kazuje jasno na zabranu zato što postoji mogućnost da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to uradio zato što je u mesdžidu bilo ljudi tako da nije volio da Aiša uđe u mesdžid.

4 Hadis: „Mesdžid nije dozvoljen džunubu niti haidu.“
Odgovor: Hadis je slab zbog toga što se prenosi putem Džusre bint Didžadže. Rezime govora učenjaka o njoj jeste ono što jke spomenuo Ibn Hadžer a to je da je ona makbule (tj da se njen hadis prihvata ako bar još jedan ravija prati i podržava u njenoj predaji što nije slučaj sa ovom predajom).
Nakon spominjanja dokaza učenjaka koji zabranjuju ženi haidu da boravi u mesdžidu vidimo da ne postoji jasnog i vjerodostojnog hadisa koji haidu zabranjuje ulazak u mesdžid te stoga kažemo da je haidu dozvoljeno ući i boraviti u mesdžidu.

Imam Ševkani kaže: „Od učenjaka koji su odabrali mišljenje da je ženi koja je haid dozvoljeno ući u mesdžida je i Zejd ibn Sabit. Hattabi ovaj stav prenosi od Malika, Šafije, Ahmeda i zahirija...“

Skraćeno iz knjige „Džamiu ahkami en-nisa“ (Enciklopedija propisa za žene) šejha Mustafe Adevija.

Preveo: Idriz Bilibani

Napomena prevodioca: To što smo na osnovu prethodnih dokaza odabrali pomenuto mišljenje ne znači da žena treba nakon toga kad god joj se ćefne i bez ikakve valjane potrebe da ulazi u mesdžid. Stoga savjetujemo sestrama da onda kada su u hajzu ulaze u mesdžid radi potrebe poput slušanja predavanja i tome slično.
Na taj način, inšaallah, veličaju i uvažavaju mesždi koji je jedno od Allahovih znamenja.
Isto tako žena koja je haid a koja se nalazi u mesdžidu ne smije svojim prisustvom i ponašanjem remetiti i uznemiravati ostale sestre koje klanjaju ili rade neki drugi ibadet u mesdžidu.